Iako se oduvijek znalo da je inteligencija nasljedna, smatralo se da svoj udio u tome imaju oba roditelja. Ipak, sada se čini da nije tako, odnosno da su mame presudni faktor.

Više studija pokazalo je da se geni inteligencije prenose putem X hromozoma, a žene ih nose po dva, tako da djeca imaju dvije šanse da naslijede pamet od majki.

Konzumiranje voća i povrća izuzetno dobro utiče na zdravlje dece, imajući u vidu unos biljnih vlakana, vitamina i minerala, smanjenje rizika od gojaznosti i nastanka raznih zdravstvenih problema, a doprinosi i boljem školskom performansu. Međutim, većina dece u današnje vreme ne konzumira preporučene porcije voća i povrća, kojih bi trebalo da bude pet ili više u toku dana.

Mališani se prvi put zaljube u petoj ili šestoj godini, tvrde eksperti. Važno je da roditelji na vreme uoče znake naklonosti, pošto dete najverovatnije neće želeti da priča o tome, a bitno je da to prihvati kao normalan deo odrastanja. Evo kako možete da “provalite” simpatije u vrtiću…

Obično ne slušamo decu kada nas savetuju, jer, zaboga, zašto bi jedna odrasla osoba poslušala dete? Gledajte na to ovako: deca su srećna jer ne komplikuju stvari.

Njih vodi vera u to da je sve moguće. Da li se sećate vremena kada ste vi bili dete? Da, da, bilo je to opušteno doba bez pravih odgovornosti. Mi vam ne govorimo da postanete nemarni i otkačeni jer sada imate odgovornost, već da bi trebalo da radite stvari koje volite i rizikujete sve kada vam se neko zaista dopada.

Istina je, da neki ljudi nemaju predstavu o tome šta im se zapravo dopada ili nemaju prilike da se bave poslom koji vole. Ako nešto volite, borite se za to.

Osmoro dece imaju najbolje savete o životu koje ćete ikada čuti, i svi bi mogli da ponešto naučimo od njih.

1. “Budi štreber, reper, roker ili šta god poželiš. Mogućnosti su neograničene.’’ – Marko (9)

Činjenica je da ste drugačiji na poslu nego kada ste sami ili sa prijateljima. Ovo znači da bi trebalo da prestanete da stalno tražite opravdanja za ono što jeste. Nosite odeću koju volite – nikoga nećete povrediti ako uradite tako. Ljudi ne vole kada neko glumi da je nešto što nije. Sve što dobijamo je jedan život, i on je prekratak.

Sarajevo, 28. septembar 2016. –  Darujući mališane u SOS dječijim vrtićima u Sarajevu, Goraždu i Mostaru domaća mljekara Meggle iz Bihaća obilježila je Svjetski dan školskog mlijeka.

Mališani u tri bh. grada rano jutros su dobili svježe zalihe Milky Max Junior mlijeka sa posebnim zdravstvenim benefitima. Ova specijalna linija Meggle proizvoda namijenjena djeci obogaćena je vitaminima i mineralima u omjeru koji pomaže pravilan rast i razvoj kosti i zubića.

Posebno iznenađenje za mališane SOS dječijeg vrtića bio je dolazak Milky Max Junior maskota  - vrijedne pčelice, hrabrog lava i pametne kravice koji su kroz igru i zabavu djeci objasnili važnost konzumacije mlijeka.

Nemoguće je malu decu naučiti svim manirima, ali neka osnovna bi trebala da usvoje još od malih nogu. Evo i koja…

1. ŽVAĆE SE ZATVORENIH USTA

Ovo se nalazi na vrhu liste jer nema ništa neumesnije od pokazivanja sažvakane hrane pre nego što je dete proguta.

2. RUKE SE BRIŠU SALVETOM

Deca su često skeptična oko upotrebe krpa i salveta, teško ćete ih uveriti da postoji razlika između stolnjaka, njihove odeće i salvete. Što se njih tiče, krajnji je cilj rešiti se hrane sa prstića, a ako je kućni ljubimac bio najbliži u tom trenutku, njihova misija je završena. Možda će vam biti potrebno puno vremena da naučite decu da upotrebljavaju salvetu, ali trud će uroditi plodom, a pored usvojenog manira i vi ćete imati manje posla.

Roditelji treba decu da nauče svemu i svačemu, od najjednostavnijih stvari iz svakodnevnog života do onih malo komplikovanijih koje treba objasniti više puta. To su lekcije koje prave razliku u vaspitanju, ličnosti i veličini srca.

Uvek se ponašaj lepo prema konobarima i konobaricama
Grozno je biti nekulturan prema osobi koja te uslužuje. Ako treba da sačekaš – sačekaj, ništa se neće desiti. Lepo se ponašaj i ne iskaljuj svoj bes na osobi koja vredno radi.

A tako je nadareno i napredno to njeno “indigokristalnomesečevo” dete da ona jednostavno mora svoj život da posveti tom presvetlom biću koje bi se najradije valjalo po blatnjavim baricama kao zabranjena mu Pepa Prase.

Provela sam par godina družeći se sa ženama i njihovom decom po parkićima u kraju. Odgovorno mogu da kažem da nema sujetnijeg skupa žena na tako malom prostoru od tih mojih mama iz parkića. Jedino što sam mogla čuti prve godine života naših mališana je jedna te ista rečenica: “Nije što je moje dete ali je stvarno najlepše, najbolje, najpametnije itd.” Sve od reda smo bile zaražene tim “virusom” zaslepljujuće ljubavi prema svom prvenčetu koji nam je potpuno pomutio razum da smo znale prosto da se naljutimo jedna na drugu kad nam dete one druge nije “naj”. Nema tog rođendana ili neke posete a da nismo, potpuno uvereni u istinitost svoga suda, samoljubljivo ustvrdile da je baš naš potomak, naš genetski klon bio/bila “naj” pa sve po redu. Slavljenik bi pao u zasenak pred lepotom i šarmom baš našeg mladunca, a nama bi bilo sve kao neprijatno što naše dete krade pažnju i treći put duva svećice umesto smušenog slavljenika. O uobičajenim takmičarskim disciplinama: ko je kad prohodao, koliko reči, zuba, kilograma, kose ima, do liste “objektivnih” svedoka koji svedoče o genijalnosti malog subjekta, neću ni reč. Mogu samo da potvrdim da smo bile u stanju, neka u dalj a neka u vis, ozbiljne, iscrpljujuće i često sa lakšim povredama, sve atletske discipline da izređamo.